Ljoret del Mar - Biser Mediterana

Ljoret del Mar je mali turisticki gradic na Mediteranu, u Spaniji u pokrajini Kataloniji. Iako gradic ima svega 35.000 stanovnika, tokom leta i udarne turisticke sezone, broj ljudi koji se nalazi u njemu cesto bude i preko 250.000.

Showing posts with label Turska. Show all posts
Showing posts with label Turska. Show all posts

Wednesday, May 18, 2011

Ukleti manastir uklesan u stene u Turskoj

Manastir Sumela u Turskoj sagradjen je na ulazu u pecinu i bukvalno "visi" iznad provalije. Sagradjen je 386. godine od strane dva atinska svestenika - Barnabasa i Sofronija. Tokom svoje duge istorije, manastir je nekoliko puta ruiniran i ponovo obnavljan u vise navrata. Nalazi se u provinciji Trabzon u Turskoj i zaista je spektakularan, pogotovo u jutro, kada magla koja se dize iz doline cini da deluje prilicno "ukleto".






















izvor: darkroastedblend.com

Wednesday, May 4, 2011

Kapadokija - Fantasticna kupasta brda srednje Turske

Sve do 20. veka naziv Kapadokija nije mnogo znacio stanovnicima zapadnog sveta. Mozda su u njemu kao kroz maglu prepoznavali naziv mesta u Maloj Aziji koje se pominje u Bibliji, u prvoj poslanici sv. Petra upucenoj ziteljima Kapadokije. Ipak je danas taj deo srednje Turske oko visoravni Urgup i Goreme putnicima iz citavog sveta poznat po svojim zadivljujucim pejzazima, pri cemu imaju i nesto sasvim neocekivano.

U najcudnijem bajkovitom pejzazu kamene kupe i piramide uzdizu se iz golih ravnica. Neki se pravilno suzavaju prema vrhu, koji se nalazi na 50 metara visine. Drugi su krseviti i nepravilni, kao da su nemarno izgradjeni ili ostavljeni pre nego sto su bili zavrseni. Ovde ima i kamenih stubova i usamljenih stena. Carobna boja predela (pastelna krem boja, ruzicasta, crvena, bledoplava ili siva) ovdasnju atmosferu cini jos nestvarnijom.

Citavoj nezemaljskoj atmosferi doprinose ploce i kugle od tamnijeg kamena koje ponegde stoje na vrhu kupa i stena. Zbog toga neke izgledaju kao neobicne pecurke, a druge podsecaju na coveka u ogrtacu sa nakrivljenim sesirom na glavi. Na pojedinim mestima kupe i stene razbacane su po koritu doline, dok se na drugima kupe redjaju u nizovima. Zato je lako razumeti misticno objasnjenje njihovog porekla. Prema tom verovanju, zarobljenici pljackaske vojske, koji su Kapadokiju drzali pod opsadom, molili su se Alahu, a on je napadace pretvorio u kamenje.


Neprirodne kamene skulpture u Kapadokiji nalaze se na visoravni kojom dominira ugaseni vulkan Erkijas Dagi. Ova planina visoka 3.916 metara bila je izvor materijala od kojih se sastoje kupe. Pre vise miliona godina snazna erupcija vulkana izbacila je pepeo koji se rasirio po sirem podrucju. Pepeo se ohladio i stvrdnuo i tako je nastao debeli sloj tufa, bele stene koja je dovoljno meka da se moze oblikovati nozem. Od tog vremena tuf je bio izlozen stalnom delovanju kise, snega i vetra. Potoci kisnice izdubili su krivudave doline i gudure, dok su izmedju dolina ostala kupasta brda i drugi oblici stena.

Erupcije vulkana stvorile su nekoliko slojeva toliko vrelog tufa da se tlo pod njim skamenilo i tako su nastale tvrdje stene, koje su uglavnom tamnije. Kako su se kroz ove slojeve usecali klanci, preostali komadi tvrdog tamnog tufa ostali su da stoje na vrhu pojedinih kupa, stiteci meksi tuf ispod sebe i stvarajuci tako specificne oblike.

Dodir ljudske ruke

Kao da ovaj pejzaz nije sam po sebi dovoljno neverovatan, posetioca ocekuje jos jedno iznenadjenje. U kupastim brdima i liticama na stenama uklesana su vrata i prozori. Sve do 20. veka ljudi su stanovali u prostorijama izdubenim u kupama i liticama.


Na tu ideju dosli su mozda jos oko 4.000 godine pre nove ere, kad su prosirivali prirodne pecine i poceli jos vise da dube meku stenu. Oko 2.000 godine pre nove ere sa istoka su stizali talasi Hetita. Moguce je da su se u to doba stanovnici pecina poceli ukopavati dublje u zemlju i iskopavati podzemna sklonista, koja su se kasnije pretvorila u velike podzemne gradove.


Hriscanstvo se brzo prosirilo na ovoj visoravni, a usamljene doline i neobicna kupasta brda privlacila su muskarce i zene sklone kontemplativnom zivotu. Do kraja 4. veka male grupe kaludjera i casnih sestara gradile su manastire u kupama i liticama, koji su se sastojali od malih soba, kuhinja i zajednickih trpezarija.

Od domova kaludjera daleko su upecatljivije bogato ukrasene crkve kojih u ovom podrucju ima oko 400. Izmedju 7. i 12. veka kaludjeri su gradili crkve sa stubovima, kriptama i kupolama. Upotrebljavali su jake pigmente da bi zidove oslikali freskama jarkih boja. Freska u jednoj od crkava u dolini Goreme prikazuje sv. Djordja u borbi sa azdajom. Druge freske prikazuju scene iz Novog zaveta, kao sto je beg u Egipat.

Kupasta brda i njihove ukrasene crkve privlace veliki broj turista koji nazalost dodatno unistavaju stene i freske. Odroni zemljista mogu odneti freske stare stotine godina, jer je erozija, koja je kupole stvorila, proces koji i dalje traje. Iako sadasnji oblici polako nestaju, stvaraju se novi.








izvor: Sva cuda sveta i korisnici flickr-a: 300td.org, ismaSan, wadgey, adam79, kate nev, sbloemker, brunoboris, jungle_boy

Podeli ovaj clanak !

Twitter Delicious Facebook Digg Stumbleupon Favorites More