Ljoret del Mar - Biser Mediterana

Ljoret del Mar je mali turisticki gradic na Mediteranu, u Spaniji u pokrajini Kataloniji. Iako gradic ima svega 35.000 stanovnika, tokom leta i udarne turisticke sezone, broj ljudi koji se nalazi u njemu cesto bude i preko 250.000.

Showing posts with label Island. Show all posts
Showing posts with label Island. Show all posts

Saturday, August 13, 2011

Upoznajte Rejkjavik, prestonicu Islanda...

Upoznajte Rejkjavik na Islandu...

Prestonica ovog prekrasnog ostrva u Atlantskom okeanu, izmedju Grenlanda i Norveske, je Rejkjavik. Medjunarodni aerodrom je udaljen 50 km od glavnog grada.

Na Islandu zivi oko 300 000 stanovnika a 60% ih zivi u prestonici i okolini, tako da ova ostrvska zemlja predstavlja odlican nacin da se odmorite od ljudi i sjedinite sa prirodom, gustina naseljenosti stanovništva je svega 3 po km2!


Rejkjavik se smatra najcistijim gradom na svetu, a Island je na drugom mestu po rejtingu miroljubivih zemalja, prema magazinu Forbes. Sam grad deluje pomalo uspavano i veoma mirno.


Stanovnistvo Islanda cini 95% autohtonih potomaka vikinga, koji govore islandskim jezikom. U svetu islandskim jezikom govori svega 306 000 ljudi


Rejkjavik je najsevernija prestonica na svetu, zahvaljujucim toplim strujanjima klima je prilicno komforna, prosecna temperatura vazduha leti je 10-12 stepeni, a zimi -2


Rejkjavik nazivaju gradom umetnika, tu je dosta umetnickih radionica, dizajnerskih radnji, na fasadama grafita poznatih svetskih umetnika, grad uopste nije dosadan kako bi se moglo pomisliti, vec naprotiv, zanjimljiv i upecatljiv.


U avgustu se odrzava gej-parada koja se reklamira cak i u turistickim vodicima, kao zanimljiva manifestacija.


Mladi se po gradu uglavnom krecu na skejtbordovima i rolerima.


Grad je pun zanimljivih grafita.


Leti su "bele noci", a zimi dan traje svega 4 sata.


Grafiti.


Na Islandu je sada sve veoma skupo, dva puta skuplje nego u Evropi. Najskuplji su alkohol i cigarete, takodje i hrana u restoranima.


Ponos Rejkjavika je nedavno otvorena Koncertna hala HARPA.


Rejon privatnih kuca cveta i mirise.


Islandjani izgovaraju naziv svog glavnog grada Rejkjavika sa akcentom na prvom slogu.


Saobracajnica sa kruznim kretanjem, kao cvetna basta.


U gradu je mnogo macaka, ali nema pasa lutalica.


Jedna od znamenitosti grada je katedrala Hatlgrimskirja, kao divan primer neogotike, veoma lepo - nista suvisno. Na vrhu je vidikovac sa pogledom na grad.


Dominantna crkva na Islandu je luteranska, a planira se izgradnja i stalne pravoslavne crkve.


U centru grada se mozete odmoriti i u lezaljkama.


I za kraj jos malo slika iz najsevernije prestonice na svetu...










Post: Jelena Stefanovic

Thursday, April 7, 2011

Vatnajekul - ledeni pokrivac koji pulsira u ritmu vulkana ispod njega, Island

Na Vatnajekulu, ogromnom islandskom ledenom pokrivacu, ima skoro isto toliko leda koliko i na svim ostalim evropskim glecerima zajedno. Vatnajekul zauzima podrucje velicine polovine Velsa ili americke savezne drzave Nju Dzersi, a s njegove glatke kape siri se desetak velikih glecera.
Kad se posmatra sa obalske saobracajnice , Vatnajekul izgleda kao bezivotna divljina. Iz podnozja koje prekriva crni sljunak, pepeo i pesak uzdize se led i stvara siroku, belu plocu debljine 800 metara, na kojoj nije moguc nikakav zivot. Ali zivot ovde ipak postoji, i to plameni, geoloski zivot. Ova ledena pustos neprestano raste, smanjuje se i pulsira u sporom, a ponekad silovitom ritmu u kojem kuca srce vulkana.

Vatnajekulov nemir karakteristican je za uslove na Islandu. Island je ostrvo cija je povrsina velika skoro kao povrsina Engleske, ali broj stanovnika na njemu odgovara gradu srednje velicine. Vecina stanovnika zivi u uskom pojasu blizu obale. Island je geoloski novo ostrvo i njegovo oblikovanje jos traje. Ono lezi na bazaltnoj steni debljine 6,4 kilometara koja je tokom poslednjih 20 miliona godina izlivena iz "vruce tacke" sredisnjeg atlanskog tektonskog rova, a to je duboka pukotina nastala usled laganog udaljavanaj Evrope i Severne Amerike pod uticajem razmicanja kontinenata.

Povrsina Islanda jeste vulkanska stena koju su erodirali gleceri debljine vece od 1,6 kilometara u periodu poslednjeg ledenog doba, koje je trajalo oko dva miliona godina, a zavrsilo se pre oko 10.000 godina. U sredistu zemlje nalaze se vulkanske planine, krateri i lava. Jedna desetina kopna je prekrivena lavom koju je izbacilo 200 ovdasnjih vulkana, a jedno polje lave se proteze na vise od 2.600 kvadratnih kilometara.

Island se prvi put spominje pre otprilike 1.500 godina u spisima svetog Brendana (oko 484-578), opata iz Klonferta, u grofoviji Galvej u Irskoj. On je, navodno, putovao u Ameriku oko 300 godina pre nego sto su Vikinzi naselili Island (prema predanju to je bilo oko 874. godine). Jedno vreme se smatralo da je prica o njegovom putovanju plod maste, ali danas vecina naucnika veruje da se putovanje zaista moglo dogoditi.

Kada su Vikinzi stigli na Island, zemljiste je bilo pogodno za zemljoradnju. Od 14. veka klima je na Islandu postala ostrija, gleceri su se pokrenuli, a kolicina leda u moru je uveliko porasla. Klima se popravila krajem 19. veka, ali led i dalje pokriva desetinu islandskog kopna, tako da su povrsine pogodne za zemljoradnju ogranicene.

Islandjani su oduvek razumevali promenljivu cud leda. U 18. veku naucnik Sven Palson rekao je: "Led je po svojoj prirodi napola tecnost i pluta ne otapajuci se, kao smola." Led se spusta u toplije, nize predele od oko 800 metara za godinu dana, lomeci se pri tom i formirajuci glecerske pukotine prilikom prelaza preko neravnih stena. Kad na nizim nadmorskim visinama led dodje do temperature na kojoj se topi, ostavlja za sobom gomile kamenja, peska i sljunka koje je doneo sa planina.

Prema islandskoj poslovici, glecer vraca ono sto uzme. Godine 1927. postar Dzon Palson je upao u pukotinu zajedno sa svoja cetiri konja dok je prelazio preko sneznog mosta na gleceru Breidamerkur. Sedam meseci kasnije sva tela su pronadjena na povrsini. Kruzno kretanje leda na ivici glecera, usled kojeg led s vrha odlazi dole, a onaj sa dna se podize, iznelo ih je na vrh pukotine.

Razorna moc vulkana

Velike erupcije su sastavni deo i proslosti i sadasnjosti Islanda. Najstrasnija do sada, ujedno i najveca erupcija u savremenom dobu dogodila se 1873. godine. Planina Laki na jugozapadnom delu Vatnajekula skoro se prepolovila za vreme erupcije, tokom koje se otvorilo 100 zasebnih kratera koji su cinili lanac dug 24km. Lava se izlila na povrsinu vecu od 520 kilometara kvadratnih.

Erupcija je trajala oko tri meseca i citavo je ostrvo bilo pokriveno plavicastom izmaglicom koja je zatrovala travu, sto je izazvalo pomor tri cetvrtine stocnog fonda. Zbog toga je skoro 10 000 ljudi pomrlo od gladi.

Vulkan Halfagel na ostrvu Heimej, jednom od 15 ostrva koja cine Vestmanejar - Zapadni arhipelag, mirovao je oko 5000 godina i smatralo se da je ugasen. Ali rano ujutru 23. januara 1973. godine vulkan se probudio. Zemlja se otvorila u neposrednoj blizini grada i oblikovala zavesu dugu 1,5 kilometar. Srecom, ribarski brodici su tog dana ostali u luci zbog oluje i do podneva su uspeli da prevezu 5000 ostrvljana na sigurno.

Prosirena obala

Lava je doticala do samog grada ruseci i izazivajuci pozare. Uprkos ogromnom trudu da se nadolazeca lava ohladi mlazovima morske vode, do marta je istocni deo grada bio zatrpan lavom i prasinom. Erupcija je trajala nekoliko nedelja i nije uspela da unisti bas sve pred sobom. Ostrvo Heimej dobilo je produzetak istocne obale, kao i novi zastitni zid koji stiti brodice koji ulaze u luku.

Vulkanska vatra i led iz glecera zajednicki izazivaju promene na Vatnajekulu. Njihovo dejstvo se jasno vidi u sredistu ledene kape koja, posmatrana iz aviona, otkriva zapanjujući prizor: duboko plavo jezero precnika oko 3km, puno vode od leda koji je otopio vulkan Grimsvetn, koji kao da vri ispod ledenog pokrivaca. Jezero je obicno prekriveno slojem leda, ali cak i kad se ne vidi, krater ispunjen otopljenim ledom uvek postoji. S jedne strane jezera led deluje kao ogromna brana i sprecava da voda poplavi dolinu. Medjutim, voda u jezeru godisnje naraste za 12 metara, i svakih 5-10 godina sakupi se dovoljno vode da moze probiti kao bujica ispod ledene brane. Ovaj fenomen se naziva "glecerska bujica". Nivo jezera tada pada za oko 215 metara, a voda koja poplavi ravnicu sa sobom nosi i vulkansko blato.

Grimsvetn je produzetak raseda Laki koji se proteze prema jugozapadu. To je deo ogromnog, skrivenog podrucja geotermalnih aktivnosti koje izbacuju iz zemlje dovoljno toplote da se mogu zagrevati sva domacinstva i proizvoditi elektricna energija za grad velicine Londona. S vremena na vreme Grimsvetn, osim toplote, izaziva i podrhtavanje tla. Dana 29. maja 1983. godine seizmografi su zabelezili potres od kojeg je podrhtavao citav glecer. Jedan pilot je dojavio da je erupcija izbacila ledeni pokrov vulkana, zbog cega se iznad glecera podigao oblak visok oko 8 km. Vulkan je rastopio krater ispunjen blatom i santama leda. Posle nekoliko dana erupcija je prestala i led je ponovo zatvorio krater.

Na juznom kraju Vatnajekula spoljasnji deo glecera Skeidararjekul otapa se i stvara reku koja tece preko ledine prekrivene sljunkom. S jedne strane glecera nalazi se jezero ispunjeno vodom od otopljenog leda. Nivo vode u jezeru raste dok ne dostigne visinu koja citav glecer pretvara u ogromnu ustavu. Voda protice ispod njega kao glecerska bujica prekrivajuci dolinu i razbacujuci naplavni materijal. Na istocnoj strani se nalazi celo glecera Breidamerkur koji karakterisu vijugave pruge stenja i gline nanesene iz dolina na vecim nadmorskim visinama. Glecer se zavrsava lagunom po kojoj povremeno plutaju ogromni ledeni bregovi.

Izmedju tih dvaju glecera nalazi se neobicno podrucje neplodnog tla jednostavno poznato kao Orefi, odnosno "divljina". Nekada se govorilo da kroz tu pustos na jugu ni mis ne moze da prodje. Danas put koji ide uz obalu dovodi posetioce u nekad izolovanu oazu zelenila koja se nalazi u zavetrini Orefajekula. To je podrucje Skaftatel, koje je izbeglo razornu moc glecerskih bujica. Ova plodna zona se nekada upotrebljavala za poljoprivredu, a danas je nacionalni park sa raznovrsnim tipovima pejzaza, od travnatih brezuljaka do suma breze, jarebike i vrbe.

Na jednom mestu vodopad Svartifos, visok 25 metara, preliva se preko dva sloja vulkanskih bazaltnih stubova koji stoje vertikalno kao cevi orgulja. Gudura nas dovodi do vidikovca. U toku leta se ovde mogu, sa bezbedne udaljenosti, posmatrati ledeno utvrdjenje Orefajekul, neplodna erodirana podrucja i vijugave reke, pa cak i more.

Na gleceru

Posmatran izbliza, Vatnajekul izgleda kao da na njemu vrvi zivot. Novi sneg, sunce, vetar i led uvek ispocetka oblikuju njegovu povrsinu, iscrtavajuci razlicite tackaste i prugaste dezene po njemu. U svitanje i u suton njegova ledena kapa se kupa u plamenu. U dubini leda stvaraju se prozirne pecine u koje se probija dnevno svetlo.

Stotine glecerskih vodotoka zaprljanih vulkanskim materijalom iz visih predela vijuga ispod izlomljenih cela glecera. Ovde cesto moze da se cuje zvuk vodene bujice ili gromoglasno obrusavanje leda.

Ekipe dobro opremljenih istrazivaca ponekad na povrsini glecera imaju osecaj da hodaju po kozi ogromne zivotinje koja u svakom trenutku moze da ih zbaci.


izvor: Sva cuda sveta i korisnici flickr-a alf07, Javier Gimenez, Matito, OutsideContext2008, Cristiano Corsini, Tom Olliver, The Capture, hansco, 10 Ninjas Steve, klausk, BulletMiller, tristanf, Arnar Valdimarsson, Dimas_, palestrina55, Boreal Travel

Saturday, November 13, 2010

Neponovljiva priroda Islanda

Nedirnuta i surova lepota islandske prirode svake godine privlaci sve vise stranih gostiju. Island je zemlja - vulkana, gejzira, lednika, ajsberga, vodopada, planinskih vrhova i nizija, belih noci, polarne svetlosti... Ovde se mogu videti plaze od crnog peska, polja lave, retki predstavnici flore i faune, kao na primer - plavooki konji, ali ono sto je najvaznije, to je zemlja izuzetno gostoprimljivih i ljubaznih ljudi... Island nazivaju "hladno ostrvo sa vrelim srcem"!

Post: Jelena Stefanovic











Podeli ovaj clanak !

Twitter Delicious Facebook Digg Stumbleupon Favorites More