Ljoret del Mar - Biser Mediterana

Ljoret del Mar je mali turisticki gradic na Mediteranu, u Spaniji u pokrajini Kataloniji. Iako gradic ima svega 35.000 stanovnika, tokom leta i udarne turisticke sezone, broj ljudi koji se nalazi u njemu cesto bude i preko 250.000.

Showing posts with label Azija. Show all posts
Showing posts with label Azija. Show all posts

Tuesday, October 11, 2011

Najprljaviji grad na svetu

Karabas, grad u oblasti Celjabinsk u Rusiji ima oko 15.000 stanovnika. Nastao je 1822. godine nakon otkrica zlata na mestu drevnog tatarskog naselja. Na tatarskom, Karabas znaci "crna glava", i moze se reci da sa pravom nosi to ime. U ranom 20. veku pocela su prva iskopavanja bakra na ovom mestu. Nakon decenija eksploatisanja rude, mesto je postalo prava zona ekoloske opasnosti. U pocetku, fabrike nisu imale postrojenja za preradu otpadnih voda, niti filtere za vazduh - u vreme Sovjetskog Saveza, o zastiti zivotne sredine niko nije mislio. Kombinujte 100 godina eksploatisanja zemlje uz ogroman prostor oko rudnika koji se koristi za odlaganje sljake. Uz sve to dolaze i fabrike koje u atmosferu godisnje izbace vise od 180 tona otrovnog gasa, koji se potom putem kiselih kisa vraca nazad na zemlju...








izvor: odditieszone.com

Monday, October 10, 2011

Zivot u paklu = Zivot u Avganistanu danas

Organizacije Ujedinjenih nacija (UNPD, UNICEF i UNHCR) pruzaju pouzdane izvestaje i statisticke podatke. Medjutim, njihova iskustva su ogranicena na svoje konkretne projekte. Takodje, njihovo okruzenje je sterilno, jer moraju da se zastite od mogucih sukoba sa preostalim talibanima i pripadnicima Al-Kaide. Njima nije dozvoljeno da se mesaju sa "obicnim" Avganistancima, iako su neki od njih dovoljno hrabri da to ucine, i pruze celom svetu jasnu sliku o zivotu u tom delu nase planete.

Godine ratova i nasilnih sukoba ostavile su Avganistan u masovnom gubitku ljudskih zivota, raseljavanju i unistenom zivotnom sredinom. Sa padom talibanskog rezima 2001. mnogi Avganistanci su ocekivali mir i razvoj. Medjutim, nakon cetiri godine zivota pod americkom invazijom, prema recima Ujedinjenih nacija, neophodna je hitna obnova i razvoj ovog podrucja posto ono lako moze ponovo da sklizne nazad u haos i tesko siromastvo. Veoma malo je ulozeno u rekonstrukciju. Od 21.000 kilometara puteva, svega 2.793 km je asfaltirano. Postoji 47 aerodroma, ali samo 10 ima asfaltirane piste, a samo 3 od njih imaju pistu duzu od 3.047 metara.

Ne postoje investicije koje bi ponovo od Avio Arijane (Avganistanske nacionalne avio-kompanije) napravile kompaniju sa kojom je bezbedno leteti. Radnicima Ujedinjenih nacija i drugih medjunarodnih organizacija strogo je zabranjeno da lete sa njom. Umesto toga, postoje brojne zapadne avio-kompanije koje pruzaju usluge stranim radnicima. One naplacuju takse od 60-1600$ po letu u zavisnosti od udaljenosti i bezbednosti podrucja. U ocima mnogih Avganistanaca, strane snage ne vode rekonstrukciju, neko zgrcu ogroman profit od razaranja njihove zemlje.

U Kabulu i nekoliko drugih urbanih centara u toku su izgradnje velikih kuca i poslovnih prostora. Mnogi veruju da ova imanja pripadaju onim Avganistancima koji su za vreme rata napustili zemlju i jos se nisu vratili, te iz inostranstva vode poslove u svojoj nekadasnjoj domovini. Prema intervjuisanim Avganistancima, "gospodari rata", koji su ubijali, terorisali i silovali stanovnistvo godinama, sada rade sa stranim ulagacima koji od njih kupuju ogromne placeve koje su ovi na krvav i neljudski nacin osvojili.

Osteceni objekti nisu ponovo gradjeni niti obnavljani. U nekim slucajevima, sagradjeno je svega 2-3 sprata na ostecenim temeljima. Kao rezultat toga, brojne skole i bolnice su se srusile, ubijajuci pri tome decu, nastavnike, bolesne ljude i lekare.

Vlada je pruzila privatnom sektoru kontrolu nad rekonstrukcijom. To znaci da u odsustvu avganistanskih preduzetnika, ogranicena rekonstrukcija koja ce se izvesti podrazumeva strane ulagace i gospodare rata. Mnogi Avganistanci su zabrinuti za buducnost svoje ekonomije zasnovane na strancima i gospodarima rata koji su vec zauzeli veci deo prestonice. Medjunarodne nevladine organizacije odgovorne su za pruzanje osnovnih usluga. Medjutim, kao i svuda u svetu, one su u stanju da obezbede samo osnovni stepen obrazovanja, medicinske pomoci i drugih usluga na lokalnom nivou. Prema nekim izvestajima, 39% stanovnistva u urbanim i 69% u ruralnim sredinama nema pristup cistoj vodi. Jedno od osmoro dece u Avganistanu umire jer nema pristup cistoj vodi.

Ljudi koji zive u Kabulu i drugim urbanim sredinama imaju struju svega nekoliko sati dnevno, uglavnom u vecernjim casovima. U Kabulu postoji oko 40 medjunarodnih organizacija, medju kojima i Svetska banka, MMF, Ujedinjene nacije i strane ambasade. Sve one su pod zastitom tesko naoruzane vojske. One imaju redovno snabdevanje elektricnom energijom, vodom i gasom. Avganistanski narod je ogorcen cinjenicom da nema pristup osnovnim zivotnim potrebama, dok stranci uzivaju u tome.

Indeks humanog razvoja takodje pruza sumornu sliku: prosecni zivotni vek je 44 godine, 53% ukupnog stanovnistva zivi ispod linije siromastva, a stopa pismenosti kod odraslih je 29%. Samo 3% zena je pismeno. U nekom oblastima generalna stopa pismenosti je ispod 1%! Jedna zena umire od posledica iskomplikovane trudnoce na svakih 30 minuta. Jedno od petoro dece umire pre svoje navrsene pete godine.

Vecina skola koje su ostecene u ratu nisu obnavljane godinama. Trenutno vlada nestasica profesora, nastavnika, knjiga, stolova, stolica, papira, olovaka, a kamoli ostale opreme. Mnoga dece idu u skolu u 8 ujutro i vracaju se posle dva sata. Univerzitetski kursevi se zatvaraju usled nedostatka profesora i opreme. Bez pismenosti i obrazovanja, mnogi nisu u mogucnosti da dobiju posao. U Kabulu i nekoliko drugih centara, mali broj srecnika ima mogucnost da radi za medjunarodne nevladine organizacije, u kojima imaju vecu platu nego na drugim radnim mestima. Prosecna mesecna plata u Avganistanu je 40$. Troskovi zakupa jednog stana u Kabulu iznose 200$. Mesecni troskovi za osnovne zivotne potrebe i hranu iznose 200$. Siromastvo je dovelo do masovne korupcije. Nista ne mozete uciniti bez placanja "posredniku". Biti "posrednik" je i nacin da prezivite.

Siromastvo i godine rata dovele su do toga da 3 generacije zive pod istim krovom. Mnogi osecaju potrebu da podrze jedni druge i da budu jedni sa drugima nakon toliko godina rata i sukoba. Medjutim, pretrpane kuce i stanovi znace nedostatak prostora i privatnosti za mlade. Niko se ne usudjuje da izadje na ulice nakon zalaska sunca. Droga, nasilje i kidnapovanje zena i dece su siroko rasprostranjeni. Stavise, postoji i opasnost da budete pogodjeni od strane snaga bezbednosti ili pregazeni njihovim brzim automobilima i dzipovima kojima patroliraju ulicama.

Oko 1,5 miliona ljudi svake godine dolazi u Kabul iz drugih delova Avganistana u potrazi za poslom. Neposredno posle pada Talibana u Kabulu je bilo svega 500.000 ljudi. Danas je broj stanovnika 5 miliona. Vecina ovih ljudi je bez imovine, zemljista i krova nad glavom. Oni koji mogu sebi da priuste, i to uglavnom muskarci, emigriraju u Iran i Pakistan da rade i zaradjuju novac za svoje porodice. Mnoge porodice se sele iz hladnijih oblasti u toplije, jer nemaju mogucnost da se zastite od hladnog vremena. Ekstremno siromasni nemogu da emigriraju i zive u apsolutnom siromastvu...

izvor slika: boston.com

Thursday, August 4, 2011

Tibet: Zavicaj Everesta...

Ukoliko se zadesite na Tibetu po prvi put u svom zivotu, verovatno necete uspeti da izbegnete takozvanu "planinsku bolest". Ni jedna pilula niti prirodni antibiotik poput djumbira, belog luka ili krila slepog misa vas nece izleciti bolje od najboljeg doktora za nju - vremena. Nasim smrtnim telima je potrebno da prodje odredjeni period vremena da bi se prilagodila na velike visine.


Tokom prvih 7-10 dana boricete sa sa strasnim 24-casovnim glavoboljama koje cete pokusavati da umirite raznim vitaminima i lekovima. Vase raspolozenje ce se menjati brzinom zvuka od osecaja zadovoljstva do zelje da sve posaljete nazad u pakao i podjete kuci...

Ali i to ce proci, i Vi cete osecati neopisivo zadovoljstvo sto se nalazite na jednom takvom mestu...


Manastir Samije...


Kamen koji sluzi kao oltar...


Hala za molitve...


Solarni grejac vode...


Prosjak...


Svako od nas ima neki svoj razlog za odlazak na Tibet - neko trazi mudrost i znanje lokalnih monaha, dok drugi sanjaju o penjanju na najvisu planinu na svetu. Na slici: Koze ispred Mont Everesta u pozadini.


Put za Everest... Da bi ste stigli do njegovog vrha (8.848 metara) na raspolaganju morate imati pozamasnu kolicinu novca kao i veoma dobro zdravlje. Vecina "obicnih" osoba penje se tek nesto vise od baznog logora na visini od 5.200 metara kada osete da im je telo do te mere iscrpljeno da vise ne mogu dalje...


Ovo je prava planina ! Velika i impresivna ! Jakovi, tamne ptice, divlje planinske ovce (koje doduse i nisu toliko plasljive), sibanje hladnog vetra, ledene vode i drevni manastir Rombuk, mestu dodaju jos vise sarma.


Malo slika okoline...




Lokalni monasi na putu za manastir iz baznog kampa...


Bazni kamp - "Welcome to the hotel California ! "


Manastir Rombuk... Kao kosnice na pcelinjaku, manastir je okruzen svetim kamenim grobnicama - "stupama". Oni sadrze ostatke prvobitnih zitelja ovog mesta - monaha i svetih ljudi...


Planine su svuda unaokolo. Velike i male, sa sneznim kapama ili bez njih, poznate i anonimne... ali jedno je isto za sve njih - sve su neverovatno lepe !


Mont Kailas nocu...


Selo Darcen je mesto gde pocinje sveti ritual "kora" oko planine Kailas. Kora je interesantan obred koji se sastoji od obilazenja u krug svetih mesta, zgrada i prirodnih formacija u smeru kazaljke na satu i obratno.


Kora oko Kailasa navodno poboljsava karmu, jaca cakru, leci gubitak kose i ostale bolesti. Postoje dve vrste kore: spoljna (laksa), i unutrasnja (za prave hodocasnike, koji su do sada vec odradili 12 spoljnih "kora")...


Pogled na pocetnu tacku odakle pocinje obavljanje kore. Sama kora se obavlja pesice, odnosno na sledeci nacin: hodocasnik ispruzi ruke i leze na zemlju, ustaje, pomera se napred do mesta koje je prethodno dodirnuo rukama, opet leze i pruza ruke... i to ponavlja sve dok ne napravi krug duzine 53 kilometra !


Jedan od hodocasnika prilikom obavljanja ovog svetog rituala...


Hodocasnik...


Vreme se pogorsava...


Zapadna strana Kailasa... Mala, plavo-crvena, svetla tacka na desnoj strani fotografije je covek u poredjenju sa planinskim masivom...


Pogled na zapadnu stranu po lepom vremenu...


Ovce...


Hodocasnici...


Kailas, severna strana...


U podnozju Kailasa na juznoj strani...


Pogled na dolinu...


...i ceo svet je pod vama...


... a sve izgleda potpuno nestvarno...


Divlji zapad Tibeta sa svojim prekrasnim gradovima u pecinama i pescanim hramovima. Vecina njih je nastala mnogo pre budisticke ere...


Uprkos velicanstvu ovog mesta, ljudi su ga napustili... Klima se promenila i kada se, nekada cvetna dolina, pretvorila u sumornu mesavinu pustinje i kamena, ove velicanstvene spomenike posecuju samo retki hodocasnici...


Pored reke nalaze se vreli izvori...


... a neki hramovi su vec gotovo sruseni usled zuba vremena...


Svaka od pecina je nekada bila neciji dom...





Srebrna palata Garude se nalazi na vrhu. Bez opreme nemojte ni pokusavati da se popnete do nje. Iako mozda tako ne izgleda, veoma je opasno...


Devojcica na ulazu u manastir Bon...


Kraljevstvo Gauza... Budizam je zapoceo svoj pobednicki pohod po tibetanskom tlu upravo odavde...


Jutro...


Popodne...


I za kraj jos malo pejzaza neverovatnog Tibeta...







izvor: wonderaday.com i oldkurik.livejournal.com

Podeli ovaj clanak !

Twitter Delicious Facebook Digg Stumbleupon Favorites More