Ljoret del Mar - Biser Mediterana

Ljoret del Mar je mali turisticki gradic na Mediteranu, u Spaniji u pokrajini Kataloniji. Iako gradic ima svega 35.000 stanovnika, tokom leta i udarne turisticke sezone, broj ljudi koji se nalazi u njemu cesto bude i preko 250.000.

Showing posts with label Australija. Show all posts
Showing posts with label Australija. Show all posts

Saturday, November 12, 2011

Odmor na 240 metara iznad zemlje...

Kada je fotograf Majkl Metjus ugledao par koji sedi na samoj ivici poznatog prirodnog obelezja Australije - Visecih stena, nije mogao da veruje svojim ocima. Mladji par, koji je ovde verovatno dosao da uziva u neverovatnom pogledu, popeo se na sam vrh stene koja se uzdize na oko 240 metara iznad doline ispod...

izvor: metro.co.uk

Wednesday, November 2, 2011

Ajkule na terenu za golf ? Cudno ali istinito ! [video]

Teren za golf u blizini grada Brizbejna u Australiji svojim clanovima je ponudio nov izazov - ajkule ubice ! Nekoliko ajkula se u ovom jezeru naslo najverovatnije tokom velikih poplava koje su skoro zahvatile ovaj deo Australije. To sto su odvojene od mora ocigledno ovim predatorima ne predstavlja neki veliki hendikep, a interesantna je i reakcija golfera - nisu ih se uplasili, i cak kazu da je ovo pozitivna stvar za njihov teren i klub.




Thursday, August 11, 2011

Zemlja vatre i pare - Rotorua, Novi Zeland

Zemlja pare, vatre i katastrofalnih vulkanskih erupcija na svoj nacin izrazito je lepa

Oni koji ovamo dolaze prvi put odmah primete neprijatan miris pokvarenih jaja, od kojeg se ne moze pobeci. Miris se pojavljuje sa oblacicima pare iz kanala za odvod kisnice, pukotina na putu i iz neobicno dubokih blatnjavih rupa na terenu za golf, pa cak i iz leja sa cvecem. Stanovnici Rotorue umorni su od objasnjavanja da smrad potice od vodonik-sulfata i da prati vulkansku aktivnost, pa ce vam zato jednostavno reci da ga nakon nekoliko dana necete uopste ni primecivati. I zaista necete.

Neprijatnost zbog smrada nadoknadice vam mnogo drugih stvari, i to one koje su ovde na ceni od davnina. Otkad su Maori sa Polinezije naselili danasnji Novi Zeland u 14. veku, podrucje Rotorua nastanjuje veliko pleme Arava. Njima se, kao i evropljanima koji su dosli kasnije, svideo lanac jezera oivicenih planinama u cijem se sredistu nalazi samo jezero Rotorua. Jezera su bila puna krupne ribe, bilo je mnogo razlicitih vrsta vodenih ptica, a zemljiste je bilo plodno i neprestano toplo. Od svega su najbolji bili izvori koji su davali dovoljno vode, ne samo za pranje nego i za kuvanje. Oko njih su se nalazili gejziri koji su povremeno u vazduh izbacivali vrelu vodu.

Moderno turisticko naselje Rotorua, koje je podignuto na obali jezera takodje zavisi od ovih cuda, ali strepi zbog cinjenice da se nalazi usred vrlo nestabilne vulkanske zone Taupo koja pokriva veci deo Severnog ostrva. Ovde cesto zemlja tutnji pod nogama i preteci izbacuje paru, iako te pretnje retko ostvaruje. Umesto toga, neposredno uz srediste turistickog naselja, u Vakarevarevi, nalaze se atrakcije poput gejzira Flat i jos sedam slicnih u njegovoj blizini.


Kada rastopljena stena zagreje podzemnu vodu i pretvori je u paru pod pritiskom, gejziri izbacuju stubove vrele vode. Najspektakularniji je trostruki gejzir "Perjanica princa od Velsa", koji izbacuje vodu gotovo 12 metara u vazduh. To obicno najavljuje i aktivnost 30 metara visokog gejzira Pohutu, sto ukazuje na mogucnost da su ta dva gejzira na neki nacin pod zemljom povezana. U blizini se nalaze i bazeni vrelog blata koje bucka i ciji se izgled neprestano menja.


Oko 24 km na jugoistok nalazi se Vajotapu. Na njemu je gejzir Ledi Noks, u koji je umetnuta gvozdena cev kako bi vodu izbacivao jos vise. Malo ljuskica od sapuna, koje se u njega svakodnevno stavljaju, aktiviraju fontanu koja izbacuje sapunicu do visine trospratnice.

Dolina Vajmangu nije toliko raznolika. To je tiha, sumorna pustinja ispunjena kraterima i vrelim bazenima. Iza nje se nalaze jezera Taravera i Rotomahana iznad kojih su se uzdizale ruzicasta i bela terasa, izvanredne tvorevina od kvarcita koje su izgledale kao fil na nekoj dzinovskoj svadbenoj torti. nestale su u rano jutro 10. juna 1886. kad je obliznji vulkan Taravera iznenada eksplodirao uz grmljavinu, koja se cula na udaljenosti od 160 kilometara. Jezero Rotomahana pretvorilo se u visoki stub pare i blata. Nista nije upozoravalo na nadolazecu erupciju, osim, navodno, pojave sablasnog maorskog ratnog kanua koji se nazirao na maglicastim vodama jezera Taravera nedelju dana pre tog dogadjaja. Snazna eksplozija unistila je terase, ali je i zatrpala tri sela i ubila 155 ljudi.

Postoji mnogo dokaza o ovoj katastrofi. Siroka pukotina koja podseca na tragove nekog dzina u dubokom snegu, proteze se u duzini od preko 20 kilometara preko planine Taravere, a iz strmih stena iznad prosirenog jezera Rotomahane neprekidno izlazi para. Jedno od zatrpanih sela Te Vairoa iskopano je i turisti ga posecuju kao pandan velikih Pompeja.





izvor: Sva cuda sveta i wikipedia.org

Monday, June 20, 2011

Pustinja Pinakls, Australija

Nista osim uzdaha i vapaja vetra ne narusava sablasnu tisinu u pustinji Pinakls. Pisci naucnofantasticnih romana u potrazi za predelom koji izaziva jezu bili bi zadovoljni ovim cudnim mestom nedaleko od obale jugozapadne Australije. Svi potrebni elementi su ovde: neobicna suma stena u prostoru u kojem gotovo da i nema nikakve vegetacije, ni najmanji trag bilo kakve ljudske aktivnosti, samo jarkozuti pesak nosen vetrom.

Pustinja Pinakls (Pustinja siljaka) ili Iglicasta pustinja jedno je od najmanje posecenih australijskih prirodnih znamenitosti. Nalazi se na dva sata voznje od najblizeg grada Servantesa. Ovamo dolaze samo terenska vozila, buduci da krecnjacke stene koje vire iz tla mogu da probuse gume obicnih automobila. Iako ovamo nije lako doci, naporno putovanje se isplati vec prilikom prvog pogleda na siljke. Ovo je zacarani predeo, slican povrsini Meseca, u kojem ostre senke naglasavaju neobicne, nazubljene oblike. Stene sive boje, visine do 15 metara, uzdizu se vertikalno, iz ravne pescane povrsine i cuvaju tajne zakopane pre vise desetina hiljada godina. Kada se zadje nesto dublje u pustinju, boje se menjaju, a sivu zamenjuje zlatna. Neke od ovih stena velicine su automobila, neke velicine kuce, ali neke su pak male i tanke poput olovke. Hiljade takvih stena rasuto je po delu pustinje povrsine 4 kilometra kvadratna.

Svaki siljak je drugaciji. Povrsina im je glatka ili rupicasta kao sace, a razlikuju se i po obliku. Jedna grupica podseca na velike boce za mleko koje cekaju da ih pokupi fantomski mlekonosa. Druga grupa nazvana je "konture utvara", a srednji stub u njoj zaista izgleda kao prikaza smrti koja deli savete duhovima okupljenima oko sebe. I ostala su motivisana izgledom stena, ali nisu toliko sumorna: "kamila", "kengur", "kutnjaci", "ulazna vrata", "bastenska ograda", "indijanski poglavica" i "noga slona". Iako su kameni siljci stari na hiljade godina, verovatno su iz peska izbili tek nedavno, mozda u poslednjih stotinu godina. Izgleda da za njih nije niko znao sve dok ih nije otkrio istoricar iz Perta Hari Tarner 1956. godine. Pre njega, prvi holandski doseljenici, u nejasnim pricama koje su usmeno prenosili, spominjali su ostatke drevnog grada koji su videli u ovom podrucju.

U 19. veku stene niko nije spominjao. Da su bile vidljive sigurno bi za njih znali stocari koji su vodili stoku do Perta po pescanoj stazi uz obalu. U blizini Flaurbeg Fleta nalazilo se odmaraliste i pojiliste za gonice stoke.

Istrazivac Dzordz Grej, koji je kasnije postao guverner juzne Australije i bio proglasen za viteza, verovatno je prosao blizu ovog podrucja tokom svojih putovanja 1837. i 1838. godine. Vodio je vrlo detaljan dnevnik, ali stene nije spomenuo.

Naucnici procenjuju da su kameni stubovi stari izmedju 25.000 i 30.000 godina i veruju da su bili vidljivi barem jednom pre 20. veka, i to zbog skoljki i predmeta iz kamenog doba koji su pronadjeni u podnozju nekih stubova. Metodom odredjivanja starosti radioaktivnim ugljenikom utvrdjeno je da su skoljke stare oko 5.000 godina, sto verovatno znaci da su stene bile bez peska pre oko 6.000 godina.

Posle toga stene je verovatno prekrio pesak, i one su tako mozda stajale hiljadama godina, buduci da ih ni Aboridzini ne spominju u svojim predanjima. Nije ih spomenuo ni holandski pomorac Abraham Limen, koji se ovde nasukao 1658. godine. Medjutim, Limen je u svom dnevniku naveo da je video dva brda - Severno i Juzno koja se nalaze u blizini stubova. Da su oni bili vidljivi, svakako da bi i to zabelezio.

Dok vetar duva kroz pustinju, on neprestano nosi meki pesak i neke delove terena otkriva a neke sakriva. Iz tog razloga, stubovi koji su danas atrakcija Nacionalnog parka Nambung za nekoliko vekova mogli bi ponovo biti pokriveni peskom. Ako se to i dogodi, ovog puta je njihovo postojanje zabelezeno i recju i slikom.






izvor: Sva cuda sveta i korisnici flickr-a: iansand, therefromhere, Contz, wallygrom

Sunday, June 12, 2011

Gold Coast - Plazna prestonica Australije

Gold Coast ili Zlatna obala se sasvim sigurno moze nazvati Plaznom Prestonicom Australije! Upravo ovde, sat vremena voznje od Brizbejna nalazi se bas ona Australija koju mnogi zamisljaju kao: beskrajne plaze, neboderi na obali, sunce i topli okean tokom citave godine! Surfers Paradise ili Surferski Raj je veci grad na Zlatnoj Obali. Grad je poceo da se burno razvija 50-ih godina proslog veka kada je i dobio to ime. Plaza sa belim peskom je duga 70 kilometara! Svuda po plazi dezuraju spasioci sa crveno-zutim zastavicama i pod njihovim nadzorom kupanje i surfovanje je sigurno. Kod njih se mogu dobiti sve informacije o talasima, strujama, plimi, oseci ili temperaturi vode. U julu mesecu temperatura vode na Zlatnoj Obali (tada je sredina australijske zime) 19 C, sto i nije tako hladno.














Post: Jelena Stefanovic

Podeli ovaj clanak !

Twitter Delicious Facebook Digg Stumbleupon Favorites More