Ljoret del Mar - Biser Mediterana

Ljoret del Mar je mali turisticki gradic na Mediteranu, u Spaniji u pokrajini Kataloniji. Iako gradic ima svega 35.000 stanovnika, tokom leta i udarne turisticke sezone, broj ljudi koji se nalazi u njemu cesto bude i preko 250.000.

Showing posts with label Alzir. Show all posts
Showing posts with label Alzir. Show all posts

Tuesday, January 24, 2012

Sneg u Sahari !

Fenomen koji u najpoznatijoj pustinji na svetu retko kada moze da se vidi. U alzirskoj provinciji Besar sneg je pao sredinom prosle nedelje, a padavine su zahvatile i neke delove Maroka.

Izvestaji koji stizu iz Afrike govore o gotovo nestvarnim prizorima, o palmama koje se savijaju pod snegom i velikim pescanim dinama koje sada izgledaju poput alpskih skijalista.



Africki mediji navode da ce ova neobicna pojava imati mnoge povoljne uticaje. Pored ocigladne radosti dece, hladnoca ce unistiti parazite na drvecu a sneg ce dovesti do rasta podzemnih voda od kojih zavisi opstanak pustinjskih oaza.



Sneg je u zapadnoj Sahari pao sredinom prosle nedelje. Oluja koja je trajala gotovo 24 casa donela je sneg i hladnocu celom regionu. Jak vetar je stvarao snezne nanose u pokrajini Besar, a ljudi koji zive u regionu jos jednom su naglasili kako je ova hladnoca dobra zbog vise razloga.

Tuesday, April 5, 2011

Tasilin Adzer - gotovo bezivotni prostor u samom sredistu Sahare, Alzir

Bogatasi ovamo dolaze privatnim avionima. Oni koji nisu toliko bogati, ili imaju avanturistickog duha stizu do velikog bedema alzirskog planinskog lanca Tasilin terenskim automobilima, savladjujuci sljunkoviti, kameniti i peskoviti teren nad kojim vazduh treperi na temperaturi koja dostize i 70 stepeni celzijusovih.

Njihovo odrediste nije planinski lanac u uobicajenom znacenju tog pojma, iako se uzdize do 2.250 metara nadmorske visine. Radi se o visoravni od pescara dugoj 640 kilometara koja je podeljena u vise zasebnih masiva,a oni su opet razdvojeni bezbrojnim gudurama i jarugama na haoticno razbacane litice i kamene tornjeve. Ovaj neobicno lep predeo malo se sa cime moze uporediti.

Mozda je najbolje posmatrati ga u ranu zoru, kada stubovi okupani vatrenom, ruzicastom i purpurnom bojom bacaju plavoljubicaste senke na pescano tlo. Tada, uz malo maste, erodirane stene lice na solitere, katedrale, tornjeve i dimnjake.

Iako je vetrom noseni pesak bio taj umetnik koji je isklesao mekse stene u oblike koji raspaljuju mastu, glavni kreator ovog dela ipak je bila voda. Brze vodene bujice izdubile su gudure i odvojile litice od gomile kamenja i monolitnih stena, razdvojile pojedine slojeve i napravile pukotine, i najzad, izdubile plitke pecine.

Podrucje koje danas nazivamo Sahara, nekada je imalo vlazniju klimu. U to vreme, mnoge jaruge i gudure koje danas ispunjava pesak bile su prave reke i jezera. Danasnja pustinja nekada je bila zelena livada. Isusivanje je teklo veoma sporo. Naziv Tasilin Adzer znaci (visoravan reka), iako je ovo podrucje bilo potpuno suvo mnogo pre hriscanske epohe.

Iz tog vlaznijeg doba prezivele su male grupe cvornovatih stabala cempresa cije se korenje pruza izmedju stena u potrazi za vodom. Pretpostavlja se da su ta stabla stara oko tri hiljade godina i da predstavljaju poslednju generaciju jer tlo je isuvise suvo da bi njihovo seme moglo da proklija. Nekada je na ovoj visoravni bilo i zirafa, antilopa, nilskih konja, lavova i slonova, pa cak i ljudi koji su se bavili stocarstvom. Deo saznanja o tome dolazi od fosila drevnih zivotinja sacuvanih u pesku, ali mnogo vise podataka dobijeno je na sasvim jedinstven i neoboriv nacin - putem slika na stenama koje su pronadjene na liticama i cudesnim kamenim tvorevinama u Tasilin Adzeru.

Drevne slike pricaju pricu o bogatoj zemlji

Slike i rezbarije na stenama i u pecinama na najzivlji i najneposredniji nacin pricaju pricu o zivotu i smrti u Tasilin Adzeru. Nomadski narod Tuarezi, koji nastanjuje podrucje Sahare, oduvek je poznavao umetnost u Tasilinu, ali ostatak sveta o njoj nije znao nista sve dok francuski istrazivac i etnolog Anri Lot i njegovi pomocnici nisu 50-ih godina 20. veka ovde proveli dve godine i napravili na hiljade crteza i fotografija.

Vecini slika je zajednicka izuzetna zivost, jednostavnost i osecaj za boju, a po stilu i motivima ih mozemo podeliti u nekoliko perioda. Najstarije su one naslikane između 6000. i 4000. godine pre nove ere, a prikazuju ljude tamne koze koji love slonove, bivole, nilske konje i divlje ovce - zivotinje koje su nastanjivale Saharu dok je jos bila zelena - ili ljude koji na sebi imaju svecanu odecu za neki plemenski ritual. Medju njima se nalaze i ogromna bela stvorenja, napola zivotinje, a napola ljudi, koja mozda predstavljaju bogove.

Druga grupa, nastala verovatno izmedju 4000. i 500. godine pre nove ere prikazuje pastoralni narod koji cuva velika stada dugorogih sarenih goveda, medju kojima ima zirafa i nojeva. Ima tu i prikaza gozbi, vencanja , dece koje spavaju medju zivotinjskim kozama i zena koje mlate zito kako bi dobile brasno.

Medjutim, do treceg perioda koji je trajao od 1500. do 300. godine pre nove ere Sahara se pretvorila u susno podrucje kakvo je i danas, a u nju je stigao i nov narod. Izgleda da su to bili naoruzani vojnici koji su se vozili u kolima koja su vukla dva ili tri konja, ali nije jasno da li se radi o osvajacima, strancima ili o sredozemnoj vojsci koja je bezala pred gnevom faraona. Na slikama datiranim između 200. i 100. godine pre nove ere konji postepeno iscezavaju, a na njihovim mestima pojavljuju se naivni prikazi kamila. Posle tog perioda vise nema nikakvih slika.

Ostaju nam skoro nepodnosljiva radoznalost i pitanja na koja nemamo odgovora. Sta se dogodilo s ljudima koji su naslikali te prizore? Jesu li se odselili na jug kada je ovo podneblje zahvatila susa ili su jednostavno izumrli? Velika je verovatnoca da to nikada necemo saznati.


izvor: Sva cuda sveta i korisnici flickr-a Jetske 19 i Gruban

Podeli ovaj clanak !

Twitter Delicious Facebook Digg Stumbleupon Favorites More